Удружење архивских радника РСАктивности УдружењаСтручни архивски испитиГласник УдружењаСеминари
''Апотеке и апотекари у Босанској Крајини (1879-1941)''
-
Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Сршске објавили су луксузну монографију др Бојана Стојнића "Апотеке и апотекари у Босанској Крајини (1879–1941)". Рецензенти монографије су др Ђорђе Микић, др Горан Латиновић и др Зоран Пејашиновић. За дизајн монографије био је задужен Ненад Савковић. Монографија је обима 305 страница, а садржи десет поглавља: Предговор, Уводна разматрања, Апотеке и апотекари, Закључак, Summary, Zusammenfassung, Скраћенице наведених извора, Извори и литература, Регистар личних имена и Слово о аутору.
На простору Босанске Крајине (Врбаске Бановине) од 1879. до 1941, године радило је 36 јавних апотека, од којих пет у Бањалуци, по двије у Бихаћу, Босанској Градишци, Дервенти и Приједору, а по једна у Босанској Дубици, Босанској Костајници, Босанској Крупи, Босанском Броду, Босанском Новом, Босанском Петровцу, Гламочу, Градачцу, Грачаници, Двору, Добоју, Дрвару, Јајцу, Кључу, Котор Варошу, Маглају, Модричи, Мркоњић Граду, Прњавору, Санском Мосту, Тешњу, Теслићу и Цазину. У апотекама је радио већи број самосталних апотекара, апотекарских сарадника и практиканата.
У Бањалуци су, поред апотека, постојале и три дрогерије и двије трговине парфимеријском и козметичком робом, тоалетним, медицинским и санитарним потрепштинама од гуме, каучука и целулоида. Извјестан број фармацеута био је запослен при Одјељењу за социјалну политику и народно здравље Краљевске банске управе Врбаске бановине, Бано­вин­ском сани­тет­ско-апо­те­кар­ском сла­га­ли­шту (депоу), Хигијенском заводу, Државној болници и Војној болници у Бањалуци.
Болничке апотеке спомињу се средином 20-их година XX вијека у Цазину, Кључу и Котор Варошу, а 30-их година XX вијека и у Бихаћу. У мјестима која нису имала јавну апотеку, поједини бановински љекари посједовали су приручну апотеку.
Од 48 апотека у Врбаској бановини 1937. године, било је 30 јавних, једна болничка државна и 17 приручних (кућних) ветеринарских. Тада је у апотекама било запослено 50 фармацеута, од којих 30 самосталних апотекара, 19 намјештеника и један практикант.
Отварање јавних апотека било је у плану крајем 30-их година XX вијека у Босанском Грахову и Великој Кладуши.
У почетку су сви апотекари из Босанске Крајине били чланови Апотекарског гремија за Босну и Херцеговину у Сарајеву, а за вријеме Врбаске бановине кратко вријеме чланови Секције Апотекарске коморе Краљевине Југославије за Врбаску бановину са сједиштем у Бањалуци и од 1. септембра 1932. Секције Савске и Врбаске бановине у Загребу.
Објављивање монографије помогли су Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Министарство културе Републике Србије, Град Бањалука, Завод за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" Бањалука и МХ Електропривреда Републике Српске, МП АД Требиње.

 
Величина текста:
Loading