Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске и ЈУ Културно образовни центар Нови Град објавили су "Фото-монографију Милана Карановића", аутора доц. др Мирослава Дрљаче, мр Лебибе Џеко и проф др. Боривоја Милошевића. Рецензенти фото-монографије су проф. др Бошко М. Бранковић и проф. Драго Вејновић.

Eтнолог Милан Карановић у стручној јавности познат је углавном као научни радник који је своја етнолошка истраживања објављивао у стручним часописима, зборницима и дневним листовима. Објављени радови често су илустровани фотографијама које је Карановић снимао током теренских истраживања. Осим малобројних објављених фотографија у стручним текстовима, Карановић је оставио богату збирку од више стотина фотографија. Фотографије из збирке свједоче о обичајима, људима и предјелима који су данас изгубљени у прошлости. Највећи дио фото-монографије посвећен је фотографијама разврстаним у неколико категорија – људе, обичаје, грађевине, предјеле и предмете. Тако су јавности, између осталог, представљени живи ликови из Кочићевих приповједака, сељаци, предјели са архитектуром која више не постоји и, што је најважније, заборављени обичаји и народни везови. Аутори су настојали да при опису фотографија, гдје је могуће, наводе оригиналне Карановићеве записе, како из стручних текстова тако и из његове необјављене аутобиографије. Посебан значај фото-монографије је у томе што је, од укупно око двјеста репродукованих фотографија, јавности први пут представљено њих око сто педесет. Већина фотографија је у власништву Земаљског музеја у Сарајеву, око педесет припада легату Милана Карановића у Новом Граду, док их је неколико из збирке Музеја Републике Српске. Како је Карановић свестрана научна личност тако су и аутори фото-монографије из различитих углова – етнолошког, историјског и умјетничког – сагледали његов живот и нучни рад. Зато је у фото-монографији представљен и кратак пресјек Карановићевог живота и научног рада, историјских услова у којима је радио, као и његовог најплоднијег стваралачког периода проведеног у Земаљском музеју у Сарајеву.