Уочи 150 година од почетка српског устанка у Херцеговини, домаћа историографија постаје богатија за "Споменицу" посвећену војводи Михаилу Мићи Љубибратићу, у којој су сабрана сазнања о знаменитом војводи од 1875. године до данас, превасходно на основу објављених новинских текстова и стручних радова.

Мићо Љубибратић припада генерацији најзнаменитијих српских народних првака с краја XIX вијека, један је од организатора и вођа српских устанака у Херцеговини у посљедњим годинама турске власти, још од времена војводе Луке Вукаловића. Из херцеговачког устанка (1875–1878) рано је потиснут захваљујући политичким притисцима кнеза Николе Петровића са Цетиња. Настанио се у Србији, гдје је учествовао у српско-турским ратовима 1876–1878, потом и у српско-бугарском рату 1885. године, да би посљедње године живота провео у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Написао је више позива босанскохерцеговачким муслиманима на заједнички рад са Србима на ослобађању земље од Турака. Под препознатљивим утицајем италијанског ризорђимента, он је српску ослободилачку идеологију усагласио са италијанским узорима. Са Ђузепеом Гарибалдијем и Светозаром Милетићем одржавао је интензивну кореспонденцију. Сарадња са муслиманима, по цијену жртвовања сељачких права за рјешавање аграрног питања, била је основа његове дјелатности. Према неким ауторима, Љубибратић је аутор првог превода Курана на српски језик (1895). Као необично занимљива историјска личност, Љубибратић је до данас био предмет истраживања многих српских историчара, у првом реду Милорада Екмечића, Душана Берића и Тодора Крушевца. 

Приређивач "Споменице" је текст подијелио у више цјелина; од уводне ријечи и основних биографских података о Љубибратићу, преко некролога и послије смрти објављених цртица о знаменитом војводи, до савремених историографских радова и извода из раније објављене архивске грађе о Љубибратићу. Посебно интересантан је ликовни додатак "Споменици", коју коначно заокружују библиографски подаци. Рукопис "Споменице" има 326 страницa.

"Споменица", чији је приређивач Рене Гремо, није прво дјело у којем се аутор дотиче српског устанка у Херцеговини или знаменитих устаничких војвода. Сва раније стечена знања и истраживачко искуство Гремо је преточио у "Споменицу", која ће представљати важан допринос познавању српског устанка 1875–1878. године, али и свеукупних друштвено-политичких прилика у Босанском пашалуку с краја XIX вијека.