Удружење архивских радника РСАктивности УдружењаСтручни архивски испитиГласник УдружењаСеминари
''Вук Караџић револуционар српског књижевног језика (1787-1864)''
-

У издању Историјског архива Ужице, Архива Војводине, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија "Вук Караџић револуционар српског књижевног језика (1787–1864)", аутора Момчила Вуковића Бирчанина. Рецензенти монографије су др Боривоје Милошевић и др Љиљана Костић.

Монографија садржи 335 страница текста, подијељених у 20 поднаслова, кроз које аутор разматра најважније дијелове Вуковог живота и стваралаштва, од рођења у Тршићу код Лознице 1787. године, до смрти у Бечу 1864. године. Монографија је обогаћена библиографијом најважнијих Вукових дјела и списком кориштене литературе.

У вријеме када је Вук рођен, Србија није постојала као независна држава, а српске етничке области на Балканском полуострву биле су дио Османског царства. У једној таквој османској провинцији, Смедеревском санџаку, 1804. године започео је историјски процес националне, државне и културне обнове. Предводници Српске револуције били су Карађорђе Петровић и Милош Обреновић, док је на пољу културе неспорни предводник био Вук Караџић, свједок ових крупних историјских догађаја и први историчар Српске револуције. Док су устаници водили борбу против турског окупатора, Вук је користио своје перо као ново оружје у борби за национално ослобођење и уједињење. Схвативши да без културе нема ни слободе ни напретка, Вук је све своје знање о народним обичајима, вјеровањима и умотворинама, ријечима и правилима у језику пренио на папир. Водио се мишљу да, докле год живи језик и докле га поштујемо, њиме говоримо и пишемо, дотле живи и народ јер језик је оно што је потребно да се људи међусобно разумију и сједине се.

Момчило Вуковић Бирчанин је посебну пажњу посветио Вуковом раду на сакупљању народних умотворина, историографским дјелима и раду на реформи азбуке и ћирилице. Аутор закључује да је све што је Вук Стефановић Караџић деценијама чинио како би опстао језик српског народа, Европа прихватила с одушевљењем. Утврдивши особеност нашег народа у језику, умотворинама, материјалном и духовном животу, Вук Караџић нас је из таме турске провинције увео у круг модерних европских народа.


 
Величина текста:
Loading